158
 

le. Mili Boie! kako neugodno diraju u iivce slusaoca
tako goleme pogréske u jeziku slovniòki sasvim izo-
brazenora. S toga nije nisla neobiòna òuli: Mi son sta,
dove ti andava, mi verta, mi ghe darebe. Nepoznajuéi
duh ni talianskoga ni nasega jezika kvare jedan dru¬
gim n. p. Lui si piange = cn se piale; lui si ride
^ on se smije. Da i iste rèòi s jednoga jezika pre-
nasaju u drugi n. p. Mi go fallo razparat na misto io
ho discucito 0 disfatto, Veramente mane se ni piazala
ta piatanca :=: Deista mini se nije dopala ta jestvina.
Talianstina se je lako duboko uvrèiila, da e nas ha-
karski puk nékoje izraze sasvim izgubio. Barem za
moga bavljenja u Bakru nisam ni jedanput òuo reòi:
Dobro julro, dobar voler, dobar tik, veé na moj narod¬
ni pozdrav dobio sam talianski odgovor: Ben jcrno,
bona sera, ben apetido gospcdiiiéu. — Neka si izbiju
jedared iz glave bakarske lépotice. da ée toli kukav¬
no talianski sboreé orailili nasim mladiéera. Poznadu
bo oni dobro jezik. i éute u sèrcu bodeze s tih
gèrdnih pogrèsakah. Neka slupe u javnost s bakarskim
kakovira takovim podrèòjem. dok si pribave znanost
knjiievnoga jezika. barem ée se nakili svojim ako¬
prera losim perjem, sto je uvék diònie, nego pod tu¬
djim mérzku kazati golotu.

Kako napreduje Réka glede narodnosti neraogu
toòno naznaòili, no mislim, da neée ucinili rodu glas.
To je barera iiva islina, da nisam od rodjenoga Rè-
òana bas ni réòce naski òuo. Isti zastupnici nase na¬
rodnosti govore uvék talianski, a nasim se jezikom samo
u nuidi sluze. Za magjarstinu su ova dva grada sasvira
propala. Jer Réòani akoprem porad probiika naoòi-
gled laskaju Magjarom, na magjaroraaniu isto tako
mèrze, kano i hèrvatski dnmorodci. Koliko odziva
nalazi u Rèci magjarstina vidi se iz toga, sto isti ro¬
djeni Magjari medjusobno takodjer talianski sbore.
Bakrani pako su ranogo bolji domorodci, nego da bi
cisto magjarskim na udnarodnjenje inoplemenih su¬
gradjanah siiièrajuéim interesora iole privèrien! bili.
S toga se vidi, da su nékoji ultras u novoj osnovi,
za koju mi veé znamo, slab temelj postavili u Primor¬
ju, za da Hèrvatsku magjarizmora poplave.

Glede poliiiòkoga iivota probesèdit éu tada, kad
se politiòko ! novinai'sko nase obzorje ponèslo razvedri.

U obziru druitvenoga iivola, da se na kratko iz¬
razim. Bakar kao i svaki mali gradié pun je vuhven-
stva i zapleiakah, ko! im se neraoie uklonil! ni naj-
vèsli poznalac òuvèòanskih éudih. Poznavajué dobro
duh Bakranah sòdio sam pu najvise kud kuée i samo
kadkada   posètio sam   svoga priatelja i dobroòiniteija
 

g.' V. K. S radostju sam se sastajao s ovim visokoizo-
braienim muiem, jer odstranivsi obicne podlosti, nai
se je razgovor tocio okolo znanostih ì narodnosti.
Jednom stanemo se razgovarati o utonulom parobro¬
du nasem. Cudim se reòe mi Ijudera u Priraorju sta-
nujuéìra i u tom druilvu sudélujuéim, da se nisu mo¬
gli obazrèti na naòin, kojim nasi mornari najveée bro¬
dove i lo kèrcane vade. Lani, produii, utonu na radi
réòkoj jedan gèròki nakèrcan brod krompirom. Nasi
mornari doskoòe s polugam! te ga sreéno iz dubijine
izvuku. Aku se raoie dva puta veéi brod, nakèrcan u
mnogo veéoj dubijini izvaditi, zasto se nebi raanji,
prazni i u tako rekué plilkoéi utonuli nas paro¬
brod spasili raogao. Akoprem je òudnovalo, sto se
nije nase parobrodarsko druilvo na Primorje obazrè-
lo nu mnogo je jos òudnovalie, sto nije nitko izmedju
taraosnjih domorodacah to putem nasih listovah ob¬
éinslvu prijavio. Zar nebi toli vaian posao zasluiio
bio, da se gg. domorodci malko potrude, te jedan
òlanòié o tom u novine posalju ? Neznam kakovih su
polugah oni mornari imali, nu mislim da bi se u Rè¬
ci naslo domorodacah, koji bi lo potanko opisali, kad
bi se naie parobrodarsko druilvo na ovu kusnju
sklonilo. —

Iraa u Bakru doraorodacah, koji neuraorno sa¬
kupljaju razne slvari za nas narodni rauzeura. Kad bi
bakarska gospoda za tu slvar zauzeli bili, sara bi Ba¬
kar mogao napuniti polovicu sadasnjega rauzea, jer
oni se po cèlom svètu razilaze, odkud bi nam svasta
lépa donèti mogli. Neka svaki òini sto moie, pa ne¬
fali u nas blagostanja, jer zèrno do zèrna pogaòa, ka¬
men do karaena palaòa. kaze nasa poslovica.

A.   Tkallevié.

misli o putovanju nasem.*)
 

Opis putovanja naseg po susèdnim zeraljaraa
slavjanskira nespada u red onih opisah, koji ime no¬
se vojaierah ih pohtiònih ili belelrisliònih ili pako spe»
 

*) Ovaj sastavak dobili smo od pratioca velecènjenih nalih
domorodnih hèrvat-kih pèvacah, koji su nas Zagrebèane
vec vise putih svojim oduSevljenim i umétnim pèvanjem uz-
hitili, i koji su se za zadovoijili zelji mnogih nasih domoro¬
dacah odvaiili nèke poveée gradove nasega naroda posètiti,
da i njihove stanovnike svojim prekrasnim narodnim pé¬
smama uzhite, 1 k rodoljubju vecma podpale. Sto su om na
ovom puto vidèli, dozivili i pocutiL izrazuje gore naznaèeni
clanak ; mi ga priobéujemo, jer nam se veoma zanimiv èini.

Ucrednictvo.