70
 

nost na miesto mudrih zakonah zavladali prieti. tad
vierni sin doraovine neiuti, veè je pripravan brìtkìm
maòem uraa i jezika junaòki boj biti. za è si i srieéu
doraovine medju nepriateljske noieve se baciti, i ra¬
dje junaèki i slavno umrieti. nego potisteno kao rob
iivieli. On takodjer mnogo neviòe i nehalabuèì, veé
tira viie òini. Zna bo dobro da prazna vika josle ni¬
jednu doraovinu spasila nije. on svimi silarai nastoji o
prosvieljenju naroda. znadué da òim je koi narod
prosvietjenii, da je tini i srielnii, jer ondie samo ,
gdie je prosvieljen narod, bogoitovje, krieposti, domo¬
ijubje i éudorednost u svojoj cistuéi evasti mogu, ondie
samo unutàrnja i izvajnska. dusevna ì svielovna vlada
sloboda, ondie sarao prebiva bratinska ljubav, ondie
se sarao iz osviedoòenja zakoni ituju, i jedan stalli dru¬
goga bralinski podporaaie ; gdie pak bogoslovja, pro¬
sviete i slobode neiraade, tarao neimade pravednosli,
a gdie neimade pravednosli, tamo neimade domoljub¬
ja. Hi zar moie lamo bili pravog domoljubja, gdie
jedan hiljade na svakojake nistetne zabave doma, ìli
ila je jos gorje, izvan domovine svoje Irosi, docim
upravo onaj, koi mu je te stotine pribavio, strada i
jedva da od gladi nepogine? moie li tamo pravog
domoljubja biti, gdie rob i podanik uno sto svojimi
zuljevi danas po najveéoj sparìnì zasluii, sutra skupo
kupili mora ? mislim da ondie niti jedne iskrice do¬
moljubja neiraade,  —

Svaki onaj komu na sàrcu leii prosviela naroda,
taj se takodjer brini da narodni jezik òim vise ob-
dìelan bude, jer kako Herder kaie: «Die eigentliche,
lebendige Kullur der Vòlker, womit fing sie iraraer
an ? Mit der Erweckung und Bildung ihrer Sprache,«
Zato takovi domoljub vise ljubi i eleni materinski svoj
jezik nego ì koi drugi, on se ì inostrane jezike uòi,
nu ne iz tog uzroka da ga drugi hvale, da se drugi
nad toboznom njegovora znanostju dive, veé da liepo
cvietje, koje u njiraa pisano nadje, u svoje zeraljiste
presadi, ì tako novira krasnira cvietom polje narodne
knjiievnosti pojiepsa.

Napokon. pravi doraoijub raora i obiòaje narave
kroj i odieéu naroda svug ljubiti. ova bo je od svojih
pradiedah kao kakovo svelo blago i amanet zadobio.
po kojih narodnost njegova kao po svodih teòe. ì u te¬
òaju vrieraena se uzdàriuje, po kojih se zivot njegov
dieli od iivola drugih narodah ; koja su stupì narod¬
nosti i obrane iivola njegvog. —

Ljubirao dakle domovinu, Ijubimo narod kojeg
kàrv u iilah naiih teòe, budimo dobroòinìtelji, zastup¬
 

nici ì tieiitelji njegovi u biedi ì nevolji, a silni lavovi
U borbi za   òast i slavu roda svoga ! —

Vdelmo Svelec
Siavjansiia viest.
 

Tydennik, list nauòni zabavni, koi u Bàrnu vàrli rodo¬
ljub g. Jan Ohéral ucredjuje a g. Fr. Wiramer izdaje,
donosi u 16. broju vele radostnu viest, da ée se èira
prie poceli istomu lislu prilagali »lIoraWSl£é HO"
winyu koje ée bili kao priprava k politiòkira Mo-
ravskira narodnim novinara. Sve grane slavjanskoga
naroda u carstvu auslrianskom veè imadu svoje poliliò¬
ke novine, samo joste Moravska ih nije imala, a da ée ih
dobiti, jamòi nara obeéanje sporaenute gospode izda¬
teija i   uòrednika.   Bog i dobra   srieéa   neka   ira bude
 

u poraoc!
 

Davoria '*').
 

Tko je rodjen Slavjan, rodjen junak,
Slavjanski neka  danas diie  barjak  u zrak,

Svak brìlku sablju  paii,

Svak dobra konja jasi !
Hajd bratjo, Bog je s narai
Vrazi su prot narai ! —

Elo na nas carni divlji Talar,

Gazeé nam rod i jezik, mili  boiji  podar. —

Tiem pria neg nas zakla,

SIjimo ga   na dno pakla :
Hajd bratjo, u ime Boga,
Samo nek je sloga ! —

Hrabar ozgo .Slovak, ozdo Ilir

Bratsku si daje ruku na junaòki taj pir.

Kàrs kopja. zvuk rogovah

Zvek maòah, grom topovah
Hajd braljo, Bog èe dati,
Nai èe ga svladat! ! —

Doba je veé. ajdmo, ajdmo, ajdmo —
Dusmanskom kàrvi naiu slavu da peremo.

Svak jednu glavu skini,

Pak je kraj svakoj kini :
Hajd bratjo, u ime Boga
Samo nek je sloga !   —
 

*) Mnoga gospoda umolila su nas , da bi junaòke piesme , od
kojih su napievi poznati, putem naSe Danice ponovili 1 razsirili.
Ovu ielju rado izpnnjujemo, jer smo uviereni, da liepa piesma
slobodi duh i veseli sàrce; i eto poémìljemo s ovom davoriom, ko¬
je i onako joite nije bilo u ovom naiem listu.
 

Uèrednik i izdavatelj Dor. Ljndevit   Gaj.
Bàrzotiskom kralj. povl. narodne tiskarnice Dr». I^tudevìta daja u Zagrebu