78
 

Al kad sunce razlije po neh!
Sloine zrake iz svojega Idola,
I povrati opet, ree hi* ( sebi
Svietlost koja 'e razdieijena bila.

Sine nebo, pozlati se gora,

Nasmiju se planine i raora.

Kad razlili naseg duha traci
U stoòìste jedno se opet sliju,
Kad izòeznu s oòiuh oblaci,
Koji  siever od poldneva kriju:

Tad ée, iico, i u naseg puka

Planut sàrce, ozdravili ruka.

Veiié, Dttimatinac.

Pisma iz  Sàrbie priateiju G, u Zagreb.

U Milanovcu là. Sàcpaja.
 

Na dan 11, o, m, otiso sara po obiedu iz Smede¬
reva u Kulil, da vidira nuz put razvaline starog o<vog
niegda rimskog gradiéa. liekoie mi u Smederevu, da
neinia viso do dva dobra sala do Kuhòa> pa ako se
malo i odocnim u Sraederevu, da mogu do mraka
lasno stiéi onamo. Biase vehka vruéina, i ja ostah u
Smederevu. blizo dok se spusti sunce Ba<ìzmak, Uputise
me, da udarira pokraj grada, te onda sve nuz Dunav
opravo do Kuliòa. Odeh nuz Dunav preko livadah
i ritovah, spustim se izpod Kovìna varosice na nie-
maòkoj strani. Na jedanput naidjem na golemu barn
kod rìbarske lese u iumi, Odje su spavali tri ribara
pred kolibom od siena u hladu, ! niesu ni osietili,
kad sam do njih dosao. Ja sam ih probudio da zai-
slem vode, jer sara zbog velike vruéine gotovo mala¬
ksao od iedje. Oni mi kazaie, daje Kuliò odmah preko
bare; ali da se ovuda nemoie onarao, jerbo je bara
lako duboka, da se pregaziti nemoie. zalo trieba. da
se vratim do lese, pa kad lesu na lievo ostavim, da
udarim sve nuz barn, dok ju obidjem. Tako sam tu*
marao preko velikieh rìlovah golovo do sedmog sala
pred veòer, a barn niesara raogao nikako pregazili»
zato mi prodje veé ì volja iéi u Kubò. Po srieéi na«
mierìm se na tri èovieka ondje u livadah, koj! rae na
Moravsku skelu uputìie. Te tako dok sara doso do
skele sakrija se ì sunce za goru. Tu kod skele sliie
me na konju jedan òoviek, ì posto se pozdravismo,
zapita me prìsiojno: » Molim, imate li vi teskeru (pa-
soi)? «Ja mu odgovocira ozbiijno: Ko ste vi, da rae
za teskeru p!t«4e? Na lo èe on: aJa sam Nikola Pe¬
trovié kmet ìz Vuòaka. Ja imam nalog od moje vlasti,
da   vas  vratim,   ako  nemate leskere.n   Kad   sam   mu
 

piricazao vmjfa putnicu, ì kad je vidio tko sam, izpri-
òavao seferu «oprosMc, vi ste nas priatelj, ja sam morao
moju duinost uòiniti. Odje sam preiao Moravu na
skeli« i oprostio se bàrzo s okruijem smederevskim.
koje granièi odje s poiarevaòkim. Smederevsko okruije
je malo. Im» éha srezat Podunavski ì Jasenìòki, 54
obéine. dvie varosi ì à2 sela sa 6020 kuéah ì 37,65&
dusah. Od Smedereva ovamo do Morave ravnica je,
livade i sarai ritovì. niesto malo sume. Morava nìeito
veéa od Kupe. a manja od Save, najveéa je rieka,
koja prieko ciele Sàrbie teèe. Izvira u tri kraka izpod
Golìe planine na granici uiiòkog okruija, Sastaje se
kod varoiice Ivanice u jedno korito, na dva sala od
svaga ixvora; do sela Moravìce zove sv Moravìca, a
od Arìlja Morava, Kod Slalaéa priraa u se Bugar-
Moravu. Teòe nuz okruija kruievaòko, jagodinsko,
aleksinaèko , éuprisko , kragujevacko , poiarevaòko i
smederevsko i sliva se odje u Dunav kod Kulìòa,
koga mi neibi sudjeno vidieti. Od skele udarim s jed¬
nim òttvìekom na Balovac, selo okruija poiarevaòkog
sa 62 kuòe i do 400 duiah, a od Batovca dodjem
veé u tvàrdi mrak u Dubravicu, seoce na Dunavu.
Veé kako sam preiao skelu, stupio sam odraah u po¬
iarevaòko nabiju. Okruije poiarevaèko mnogo je veée
od sraederevskoga. Ima 5 srezovah: omoljski, rieòko
• ivìidski, rarasko-pekski, raoravski ì ralavski;
2 varosi 151 oboinu, i 185 selah sa t5<^0Sl kucah i
93747 dusah ; 25 uòionah i dva pograniòna djumruka,
U Dubravici prenoèio sam na duksatu a jednoj me-
hani, koja je bìl^ dosta èista, Kako sam stupio u me¬
banu siedilo je niekoliko ljudih oko velike vatre, koja
je gorila na sried inekaine, jedan siara« pi«va« je nuz
gusle boj na Miiaru, ostali ga sluiaèe. Pod veòerom
upustio se je mehand'zìa saminora u rasgovorr ilo sam
ja viie navodio razgovor na poJjodieljs, tàrgovinu,
iivot i prosvìetjeaje narodno, toje on, na udivljenje raoje
sve viie obraèao govor na politiku. Najposlie na moje
rieòi: da narod samo onda raoiebiti srieèan, kad je
duievno prosvieiten, kad oblagorodi sàrce ! ugladi
ura svoj ; kad dodje k òistoj sviesti svojieh nedostakab,
ì oslobodi dusu od sv:ub prerasudah, a lo da se sve
moie postiéi sarao dubro ì mudro uredjeniin ikolama
i.t.d. na ovo sve primieli on : lo je sve dobroj ali je
jos nieilo preòe, bez òega se sve ovo teiko postiéi
moie a to je sloboda i nezavisnost dàrzave. Ja se
uòinib nevieit, kan da ga niesam shvatio, i upitam:
a kako to? Oa mi odgovori: Evo lako, gdie je slo¬
boda, i nezavisnost dàriave, tamo je svaki gospodar
od  svoga dobra,   tamo evate tàrgovina, tamo se ure-