128
 

njih nemoie zahtievati, doòira su isto doba ìli raalo
prie nòdi tudje jezike. Zaito dakle da takovi ljudi ne¬
uòe nai jezik, koi bì ih manje truda stajao, a mnogo
im viie korislio? Zatim mi nili nelriebamo, da naski
pisu. ^'ara je samo do toga sialo da se narod prosvie-
ti. To se pako posriedno moie za nevolju ì laiinskìm
i niemaòkim jezikora òinilì. Neka se neboje da ìm se
nebi knjige razprodale ili da nebi onora dobrohotno-
stju prìmlien bile, ko sto ilirskim jezikom pisane. Samo
neka iniaju knjige valjanosti nesah kupacah. Obazrimo
se samo n;i Cehe, kod kojih su Safarik uGeschichle
der slawisfhen Litteratur. Kollàr Wechselseitigkeit. Pa-
lackv (Jcschìchte der Bohraen u niemaòkom jeziku pi-
sali, pak su se knjige razprodale. visoko cienile.

No cujem gdie svi jednim gàrlom klicu: »Kud da
pisemo vise knjigah, kad se ih i ovo malo razprodati
neraoie.u IMiaioisavii lo, da svaka dobra knjiga nadje
kod nas dosti kupacah, opazujem da bi se ta legoba
ukloniti mogia, èira bi svi ono ito je u ovora èlanku
receno bilo, na um uzeti, le u iivot privesti hotieli.
Tada bi niekoji novcera, niekoji umom prispìevali. Bilo
bì spisateljah i kupacah. .Samo trieba postojanostì ì od
vaine volje. Makar nas i raalo bilo mozemo mnogo u-
òìnìlì, jer i tiha vode gore laraa. Zakljnòujera ovaj moj
òlanak rieèmi g. Stura, kojirai je on svoje zemljake Slo¬
vake na radinosi poticao, i bodrio, koje se nalaze u nje
govih   novinah u Poiunu tiskanih broju .i4   ì slìedecìb.

Mila bratjo! velik je nas posao, daleko za drugirai
stoji nai narod, golem je nai posao, a duh za obavìt
ga trieba da bude alkejskì : u svakom kutu, na svakoj
strani imamo ito da izpravirao; ohrabìte se dakle mila
moja bratjo! za da pako pravu ljubav za dobru slvar
steòete, potrìebno je, da se za mlada poòmele leikirai
poslovi vieibati, poiriebno je, da. se upoznate sa iivo¬
tom narodah i ukupnoga òovieèanstva, trieba da za
mlada obljubile sve, ito je plemenito, i da se òuvale
od svakoga prestupka, od svakoga neéudorednoga ko¬
raka, kano od Ijute zmije, te da se veé za mlada viei-
bale u poiàrlvovanju ì uzpregnutju samoga sebe. Tako
éete bit osigurani proti navalam svietovnìui, neèele òa-
mìt u kaiu podlosti, i niitetnostì. Nìila se nije velika
krasna, plemenita bez poiàrtvovanja izvelo, samo slaba
duha òoviek nemoie, da iàrlvuje, ali plemenita duia
òezne za iàrtvarai, jer uprav tira pokaie duh svoju
snagu. Nesasloji òoviek sarao ìz jilovaòe, nego Bog ga
je nadahnuo duhom svojim. Radile da vas tìelesnost
nenadvlada, nego razpìrile u sebi tu iskru viiju ì budi¬
te uviereni, da zamiernost ioli pojedinoga òovieka koli
cìeldga   naroda   sasloji u vìijem   duievnom iivolu.

Bio iivot dug kano Matuzalemskì, ako òoviekom
u iivotu duh nadvlada, iivi samo iivot potiitenì! Sada
kad se preporodit namieravamo, glavno naèelo mora
nam bili, da se nezapustirao! Nezapustimo se nigdie,
nezapustimo se ni u òem neka se nitko od nas neod-
dieli. Svaki kogagod stallia ì dobe on bio nek k nam
pristupi, neka nastoji, da uzvisi i oplemeni iivot naie¬
ga naroda. Zamìernii neka se neodtudjivaju od nas,
veé neka za svoje pripoznaju, i podupiru nastojanja naia,
stari neka mlade na radinosi potiòu, muievi neka po¬
sluju, mladiéi neka se vieibaju u poslovanju, ì obazi-
rué se sa itovanjem na one, koji su prie poslovali ne¬
ka se pripravljaju, da istora cestom udare,    Nazapusti-
 

mo se nigdie ; nek pograbi svaki gdie ito moie, na
svakoj strani u svakom kutu ima ilo dielati. Kamo
koga udes baci, tamo nek si najde miesto i polje ra¬
dinosi!. — Ta ita su izgovaranja, kad se tko poziva na
raiesto na okolnosti, posien òoviek najdie svagdie raie¬
sto, da ito dobra uòini.

Nezapustimo se ni u èem; tko éuli da je za sto spo¬
soban, ono nek pograbi, onomu nek se posveti, i slavno
dìelat je svagdie liepo, a rug je ì prikor u lienosli tru-
nili. Nezapustimo se velim niu òem, iànvujmo sto god
je Irieba ì raoguée. Gluposti ì bezumnostì znak je,
kad tko hoée da bez vehkoga nastojanja i poiàrtvova¬
nja sto velika stvori, — najmanja stvar se nemoie
bez poiàrtvovanja postici karaolì podignutje koga na¬
roda ! — Pravo je najzamiernìe blago covieka. ì nje¬
rau prinadleii, samo pod tim uvietom, ako ga zasluzi.
Zar se nemora svaka ina najmanja stvar stiecat ì bra¬
nili, a pravo, ta najvece blago èovieka, da samo kano
pecenì golubi s neba pade? Pod nìpoilo, iko bez na¬
stojanja samom vikora pravo trai!, laj ga nije vriedan,
taj nezna cieniti njegcvu zamiernost. Nekladajmo da¬
kle ruke na krii nego poslujmo. >io kod nas je do¬
sele tako bilo, da smo sve iraat hotieli bez nastojanja
i poiàrtvovanja, a kad je koi dobar glas za naiu stvar
puko, uzdisali smo u radosti: ah da bi se to ozbilja
dogodilo, ah kamo srieèe da smo lo za cielo dobih!
a raalo ih biase, koji bi rekli bih: mi éemo se tàrsit
ìz pelnih iilah s cielom duiom, da to dobijerao. Ne¬
trieba uzdisat, jerbo li uzdasi, koji se samo bakani
prihèe. toliko nara mogu hasniti koliko slabi vietrici
òvàrstim zidìnam. Neuzdìsimo dakle, niti kriiajmo ru¬
ke, veé latimo se posla, ma joi muònia i teia.

Konaòno nezapustimo stvar obéu porad naiih po¬
sebnih inleresah. Ma ita neugodna pretàrpieti morah
za slvar, koju branirao, neostavljajmo za u to dobru
stvar, nego se je òvàrsto neslomìvo prirairao. Slvar
cieloga naroda je viija nego posebni interesi. Pripo-
znat ée drugi naiu dobru volju, pripoznal éc jamaòno
raa i kasnie. Dosele je kod nas bivalo, da su pojedi¬
ni ljudi, òira ih je tko uvriedio ili èira ira se neìzmni
ielja, odmah islu slvar zapuitiU i nje se odrekii. Sve
je lo mila braljo! slaboéa ì podlost naia, veé je vrie¬
me, da se te slaboée ì podlosti odreòemo, odreòemo
odvaino, bez opozvanja. Poradite naie slaboée su nas
drugi prezirah videe, kako se lako kod svake stvari
razpadamo, kako nas je lako razstavìt, oslabiti i raza-
gnati. Ali s druge strane nedopustimo, da se drugi po-
vriede, i niti da se ito zia osnuje proli onim, koji sloje
na èelu naiih inleresah, koji potriebuju povìerenje na¬
roda. Ah kod nas je dosada bilo. da je kojekakva ku¬
kavica opadala ! najmarljìvìe i najzasluinie muieve na¬
ie domovine, a kad je bilo trieba narod proti navalam
izvanjskih duimanah braniti. lada se je skàròiia kano
Ijuitura oh zec u gàrmu. — Svoje napadal, proti njim
vojevat i bunìt, a pred tudjinci, kad je trieba slvar
branit, iutìl i plaziti, nije manja od one podlost i sla¬
boéa. — Ako budemo takovi, onda se za cielo neéemo
zapuslit. jer éemo bil uviek pripravni iàrtvovali ma¬
kar ito. Narod koi neupolriebì i neiàrtvuje sve ito
je moguée za svoj iivot, nije vriedan da iivi, nego da
òitavomu òovieòanstvu rug i prikor cim bàrie izòezne.

A.   Tkallevié.
 

Uèrednik i izdavalelj    Dor. Ljudevit   Gaj.
Bàrzotiskom narodne tiskarnice Dra- Ijlndevita (àaia u Zagrebu.