130
 

Hàrvaijanì! na tog groba pragu

Zaklinjem vas sporaenìle raàrtve;
U vlastilu uzdajle se snagu,
Doraoljubjera osvelite iàrlve;
Neka — ak vas lo negane —
Krii — osvete raaò postane! —

Savijajle vience Hàrvatice;

Viek krunite te nadgrobne kriie,
Nedozvol'le da vara moraak lìce
Prie ljubi, nego lì prìsiie: —
Da ée rado lako umrieti
Kad izdajstvo domu prieti. —

A. N. Gostovinski.

Prevrat.

Nije sarao naie znanje razkoraadano ; sav ii¬
vot jesl na pojedine i na narode razdieljen, i tek u-
kupna dogodovitina jest zivot narodah. Svaki narod,
kao i svaki posebni èoviek iraade u sebi obilatost si¬
lah i nagon, da se u raznovàrslnora pravcu razvije; ali
njegov razvitak zavisi od slanovilog upliva ì lo u sta¬
novitom odnosenju. Odatle rodi se nesnosno éutjenje
proliva prevainostì pojedinìeh òastih, klasah ìli stalisah
u druitvu, kao ito se u borbi akcie i reakcie rodi vaz¬
da ponavljajuée se pokuianje, kako bi raoéi ukinuli
jednostranost i dokuòiti barraonìòko sveslrano obrazo¬
vanje svih u narodu leieèieh silah ì sposobnostih, te
prìskàrbieli istim vriednost i vaijanost. Reforme na¬
staju, kad se ovira silam slobodnìe kretanje dopusti po
uplivu same vlade bez upotrìebljenja drugog kakovog
nasilja osim èudorednog. Prevrati nastaju, kada ili
dàriavne vlasli, ìli narod, ili stranke u narodu s upo-
triebljenjem nezakonìte sile uniituju ona nacela, koja
su od niekada kao najvisji pravac narodnoga iivola
valjala. Radi toga raoèì je svaku revoluciu iliti prevrat
préteéi i saòuvati, ako se dovoljne, vrèraenu shodne
reforme ìhlì proraiene uòine. I radi toga su prie sva¬
koga s! oro prevrata reforrae òinjene, jer seje veé prie
pojavljala potrieba proraiene, a promiene su se samo
zato predugo otezale, za da se poslie u dovoijnoj ob¬
sirnosti uvedu. S toga su se malo ne sve revolucie,
nairae pako francezke, dogodile u vrieme, kad se je
veé okrutnost prezìvila i padali poòela, a ne za dobe
najveéega svojvoljstva i najteieg ugnjetavanja. U Nìe¬
maòkoj biase uslanovljenje vìecitog mira jedna vele¬
vaina, ali ipak nedoslatna reforma, jer se nije zajedno
i nevolji naroda doskoòilo;   i zato zapoòe malo za lim
 

seijanski rat. Prie nego ito je u Francezkoj buknulo,
poniish Target, Ljudevila XVI. vehki rainislar, (o ko¬
me Malherbe kaze, da je imao glavu od Bakona a sàr¬
ce od l'Hcpitala,) da bi valjalo sriedstvom provincial¬
nih skupitinah narod javnorau iivolu priviknuti i lako
povratjenje dàriavnieh stalilah pripraviti. l u istinu za¬
kljuòi skupitina vehkaiah uvesti provincialne stallie, u-
kinutì robolu itd. — Ali sve ove zakainjene raalo po
malo uòinjene koncesìe nebiahu veée dovoljni nasip pro¬
liva previsoko popeloj poplavi javnoga mnienja, jer su
veé sa sviuh stranah dàriavne stallie naprìeino zahtie-
valì, lako u parlainentu, kao i perì (slareiine) kralje¬
stva, velìkaiì i plemiéì u provincìah ì isla skupitina
sveitenikah u Parizu. —

Revolucie neproìzlaze samo iz materialnoga veé i
iz duievnoga uzroka. Tà vazda je nieka duievno-éudo-
redna razmirica protìva niekog stanja, koja èini, da to
stanje najprie kao nesnosno ì nevoijno éutìnio i spo¬
znamo, a posile, da ga prevratiti mozemo. Za vreme
seijanskoga rata ostali su slavjanski seljaci, koje je po-
plavìca duievnoga gibanja raanje dirnula, sasviem mir-
nì, prerada su gore ugnjeteni bili, nego lì nieraaòki se¬
ljaci. Sve pogrieike i svi griesi feudalnoga sustava bili
su u Vandei, koja je najprie rairna a zatiem protupre-
vratna bila, istora tako udoraljeni kao i u svoj l'ran-
cezkoj; ali ranienje ì duievne polriebe noviega vréme¬
na nebiahu u jednakc^j mieri u ovaj kut dàriave pro-
dàrle. Tako su dakle ì prevrati voée ìz dàrvela od
spoznanja, koje voée vriemena trieba, da sazrìje; i u
tome smislu mora se kazati, da se prevraii naliniti ne¬
dadu, veé da sarai od sebe pestami.

Kao skrajnje ukazanje sve jaòe napetostì protìva
obstojeéìeh forraah javnoga iivola pojavit èe se pre¬
vrati veé u naprèd u obée kroz veéu iivahnost i gib-
Ijìvost duha u najraznìih kruzih èovieòje dielaleljnostì.
Odalle se izjasnjuje, da su prie velikieh pohtièkih ili
vierozakonsko-politièkih gibanjah, ili u jedno isto doba
i njimi, uredno vele vaina iznaiastja i odkrilja uèinjena.

Svaki prevrat nosi znaòaj svoga vrémena i svoga
naroda, kao i znaòaj dàriavnoga ostava, na koliko se
jedan duie obstojeéi ustav zajedno kao najviijì izraz
narodnoga duha smatrati mora. Saraosilje (despotslvo)
jesl samo tamo moguée, gdìeje narod jedna mnoiina,
koja niti ito òuvslvuje, nili se zaito brine; ì u lom
sluòaju ogranìòen je takodjer sav pohiìòki boj na uzki
krug despotali i njihova bliinjega okruga (pridvorne
revolucie; railìtarske revolucie tielesnih gardah, kao pre-
lorianah, janiòarah, slrìelacah itd.); i jer je takov boj
raalo ne   svagda   proliva   osobi  despota   upravljen,   a