196
 

u.pckvarenom slanju svakojakog absolutistìòkogugnje¬
tivanja da protivna mnienja zavladaju.

Pa zar da daleko traiimo prìmierah nepriateljskih
leienjah proti slobodi, pravu ì domovini. Pogledajmo
samo na dogodovitim naiu ì naé éerao dosta òinah,
koji s gori izreèenìmì naòeli u protuslovju stoje, koji
naiem rodu na prikor i sraraolu sluie, koji na ustàrb
ì podpuno ugnjetenje naie narodnosti ì saraostalnosti
smieraju, koji su doraovini u raoralnora i u material¬
nom smislu veliku itetu nanesh. Sìetìmo se samo ma-
gjaromanskih teienjah, njihovog izdajstva i razdorah,
kojìb samo za ovo kratko doba od niekoliko godiitah
doiivisrao. U novijoj dogodovitini nalazirao ialostnih
priraierah, koji bì nas dovoljno od lakovih narodnih
zalah i pogrieiakah òuvati i strogo opominjali morah,
da zapostavljenje ì zanemarenje gradjanskih krieposlih
zie posliedice iraade, da lime narod blago, òest, slobo¬
du ì sìegurnost gubi i da mu se oéutna ì duievna sna¬
ga ì zdravlje kvari i slabi. A i dogodovitina drugih
narodah uci nas poznali uzroke s kojih smo lako du¬
boko pah i s kojih nam se toliko nesriéée porodi. Po¬
gledajmo samo na narod Poljski, narod niekada lako
silan, narod od dvadeset miliunah duiah, — pa kako
je jadan ugnjeten i raztàrgan, le samo u bezufanoj bor¬
bi za svoje oslobodjenje kàrv prolieva! a zaito''' —
jer je gradjansku kriepost izgubio, jer ju je izdao i
prodao jezuitizniu ì boljarslvu, fanatickoj religioznoj
revnosti koja je razdària i razkomadala narod, ì duhu
aristokralìèke kaste, koi je ugnjeo narod ì izdao do¬
movinu tudjincu! — Pak zaiiboie iraade joi ì dan da¬
nas nesrìetnih ljudih, koji dobro uvìdjajuéì zie poslie¬
dice takovoga izdajstva glupost ì zloéu kao orudje upolrìe-
bljuju za poslignutì svoje svàrhe. A da èine svoje pred
svietom po nìeito pokriju ! ukrase znadu dosta hìmbeno
svakojake visje obzire navoditì, premda ira ìz svake rieòi
oboh duh kaste viri. Vidieli srao takodjer pod izli¬
kom sveobée òovieòanske duinosti dosta òeslo gradjan¬
sku kriepost ì duinosti praraa domovini zamelavali, a
to je najviie bivalo iz sebiène korìsloljubive i meko-
putne udobnosti i svakako ìz bludnje. Nu mnogo o-
pasnia su prekàrienja gradjanske krieposti pod izhkom
duinostih prama podèinjenìra druztvam obilieli, obéine
ih staliike kaste. Najopasnie i najviie raziireno je jed¬
nostrano ì svojeljubno zanemarenje prave poiàrtvujuèe,
brabre, rodoijubive gradjanske krieposti i rodljubne
obrane slobode ì pravah doraovine najpaòe u doba mi¬
ra, ìz obzira obiielske Ijubavi i obiteiske duznosti. A
tome je po najviie   kriva  zasiena   sadainjeg   vrémena.
 

da moie naìmre onaj posve òestìt i éudoredan èoviek
biti, koi za svoju obitiel briiijivo skàrbi ì nju usrie-
titi nastoji, pa makar ì neborìo se za domorodne
svàrhe, ì neiàrtvovao niita za oporavljenje, uzdàrianje
ì raziirenje slobodnoga stanja, pa makar i nei mao vo¬
lje za obée dobro.

Nije naia namiera, da ovdie ljubav ì viernost obì-
lielsku svàrgnerao ìli osramotirao, dapaòe braneéi ju
opominjarao svakoga, neka se òuva onih, kcjiin ljubav
i viernost obitielì sveta nije; jer je ì to nieki temelj
gradjanske krieposti Nu samo kaiemo, da se ova obéemu
dobru, dàriavi i gradjanskoj krieposti pridruiiti ! podèini¬
ti iraadu. Jer ako u obitelskih okolnostih sarao prirodni
nagon sliedirao, samo za hranu ì namirenje tielesnih po¬
triebah za svoje skàrbeéi .se, — ito èinimo lada boljega od
niajmiina, lava ìli psà? I iivotinja hrani, brani ì njeguje
cesio ganjivom i hrabrom ljubavju ì viernostju svoje
mlade. Ovo dakle samo za sebe jest gotovo samo zì-
votinska ljubav ì postaje neéudoredna i nevriedna, ako
se poradi nje najviije i najsvetie duinosti gradjana, ìz-
bornika, poslanika zanemaruju, iàrtvuju i izdaju.

Teraelj prave gradjanske krieposti jesl u ostalom
rodoljubje i teienje za obéim dobrom; a
bitni dìo gradjanske krieposd jest hrabrost i odvainost
naimre neporuiìvo uztrajanje u unapriedjenju i obrani
gradjanskoga dobra ì gradjanskih pravah. I u lora
sraislu naznaèuju Solonova naòela teienje za obéim
dobrom, da u gradjanskora neskladu nijedan gradjan
bez upliva ostati nesraie, dapaòe da svaki gradjan mu¬
ra da se zauzme za ono ito je pravo, i da je lek ono
najbolja dàrzava, gdie krivicu jednomu od sugradjanah
uòinjenu svaki za svoju uvriedu dàrii ì osietja.
 

Smiesica.
 

Kad su Francezi uvedenu opel pod Ljudevitoin
XVIII. cenzuru izsmìjali holieh, sastavili su iz «Moni-
teura« ì drugih francezkih listovah viesti o povratku
Napoleonovora ìz Elbe :

Parva viest. U ozujku 18 Li: Djavao pakleni ìzmak-
nuo se je iz svoga progonstva; on uteòe ìz Elbe. Dru¬
ga viest: Korzikanski vukodlak (1' orgre) stupio je kod
kap-Juana na kopno. Tretja viest: Tiger se pokaza
u Gapu, vojska je sa svih stranah proti njemu na
nogah. On èe s tim zakljuèili, da ée se kao podlì kla-
lei po planinah skitali. Uteéi nemoie nikako. Cetvàrta
viest: Neman dodje zaista, nezna se kojim ìzdajstvora, u
Grenoble. Pela viest: Tìran se je bavio nieko vrie¬
me u Lionu; strah je obuzeo ljude kad ga ugledaie.
Sesta viest: Uzurpator se je usudio do 60 miljah stol¬
nom gradu pribliiili se. Sedma vieU: Bonaparte
pribhiuje se iurnim korakora; raa u Pariz neée nikad
doéi. Osma viest: Napoleon doé ée sutra Parizu pod
bedeme. Deveta viest: Car Napoleon doiao je u
Fonlaìnebleau. Deseta viest: Juòer na veòer dàrialo
je nj. velièanstvo car ì kralj svoj sveèani uvod u car¬
sku palatu; sve pliva u neizkazanoj radosti.
 

Ucrednik i izdavatelj  Dor. Ljudevit   Gaj.
Bàrzotiskom narodne tiskarnice Dra. lilndevita (>!a.Ja n Zagrebu