198
 

sic ì dobiva od godiita do godiita viie obraienja, slo¬
bode i snage. .loi nije svici vidio veée i zajedno u o-
brazovanju ì slobodi priatnie vlasti. U svih krajevih
svieta u svih Iukah, u svih stranah velikoga mora po¬
zdravlja i zailìtjuje slobodnoga ì ponositoga Britanca
brìtanski barjak.

Ako lì je dakle javnost ì sloboda javnoga
mnienja Briatancem takovu zamìernu poliliòku veliòinu
ì snagu pribavila, ì ako je ugnjetenje javnosli ì slobode
mnienja ostalira narodom prikor ì biedu naneslo : lo
zaista Irieba da dàriavnici najveéi obzir na ove dvie
svetinje uzmu.

Izlraiivanja i izpitivanja o javnosli, o javnom mnie¬
nju ì njegovoj slobodi jest u danainje doba svojsko ì
èudnovato.

Slobodni Gàrci i Rimljani a ì slobodni stari
Ihri nikad se nesvadjahu za javnost ì za slobodu jav¬
noga mnienja. A ni danainji slubodnì narodi, Bri¬
lanci, Francezi, Svedì i Norvaianì, Amcrì-
kanci a sada takodjer Nizozemcì, Belglanci ì
Svajcari neìztraiìvaju ni negovore ranogo o tome.
Vàs politicki zivot slobodnih narodah giblje se u jav¬
nosti kao sto òoviek odiie u zraku (povietarcu). Oni
]e uiivaju kao zdravlje, pak o njenoj vriednosti ì cienì
ni negovore. Oni je Iriebaju ì uzivaju svaki òas, pak
nikome na um nedodje, da bi njenu potriebu posum-
njao ili dokazati hotio. Svaki slobodni narod vec éuti
i osietja, ito mu i hìstorìòko prispodobljenje potvàrdju¬
je, da se s protivnim stalisem njegovo najvece dobro,
sloboda, sjedinili nedade. Prije slobodne itampe bia¬
se s demokratiòkimi slobodnimi ustavi sva za tada mo¬
guéa javnost vec sama po sebi skopcana, tako naopa¬
ko sada u monarhièkih dàrzavah he/, slobodne itampe
o pravoj javnosti ni govor biti nemoze. Upravo pak
zalo ito javnosti kroz ilainpu neìmadoie, biase obce
mnienje starili, da izvan republike narodi slobode po¬
stiéi nemogu. Ovako je i Taci tu s mislio, doòim je
u pàrvih redcìh svojih ana lab pisao: iiUibein Ro-
mam a princìpio Reges liabuere. Llbertateiu
Brutus ins lìtui t.a Tek podpuna izvàrstna javnost
sriedstvora slobiìdne ilarape òini reprezentativne usta¬
ve, èini kraljestvo kod slobodnih takodjer narodah rao¬
guée, radi cesa ju kralji ljubiti a ne màrziti morali.

VisoSo. znaòenje ì veliku vainosi javnosli ì slobode
mnienja priznaje svatko. iSu poradi toga ito dugo
prave slobode i prave javnosti neimadosmo, razna su
mnienja o njima. Pretierani liberakì hotieli bì da se
na sajmu ì u kavanah pohtiòka vlast pretresuju, drugi
pako skrajnici naimre   udobnì   mudraci nalaze  joi do¬
 

voljnu javnost pohtièkih i sudaèkih pretresanjah, ako
se ova kod zatvorenìh vralah i u tajnih sobah preduz-
mu, te ako se samo uspieh tajnoga vieéanja priobéi i
to lako: kako se postupajuèim uzvidi. —

Koja napokon prolislovcéa si predslavljenja vlada¬
ju u obée o javnom mnienju. Danas ga dàrie nieki
kao svelo, nepobìlno i kao glas boiji, polag poslovice:
glas naroda, glas sina boijega, vox populì vox Dei. O
javnom mnienju kazao je Talleyrand: Ono ima viie
razuraa od Volta ir a, vice razuraa i vlasli od Bona¬
parte, viie razuraa od sviuh mìnistarah koji su bih, koji
jesu ì koji ée bili. Danas ga dàrie jedni kao vladaju¬
éu nepredobìlnu silu, kao kraijicu kraljevah; — a su¬
tra dàrie drugi isto javno mnienje zaludu, za kom
dieca tàròe i viòu; dizu bunu na njega, kao na mno-
goglavu neman; kazu, da sav svici luduje (polag ono¬
ga: totus mundus slultìzat), da je javno mnienje za¬
siena, bludnja, nestaina nedolakljiva shka od magie bez
svakoga siegumoga naznaòenoga sadàriaja i bez svake
vriednosti.    Gdie i ilo je dakle javno ranienje?

.lavnost znaòi parvo, da sve prednosti ì lereti,
prava i duinosti, rieèju svi poslovi obée domovine, kao
na sve gradjane domovine spadajuéi, svim èlanovom
naroda javni bili iraaju, ì da ovi kod takovih uèastvo-
vatì ne samo mogu veé ì duini jesu.

Drugo znaèi javnost to, da svi obéi ih polìliòki
poslovi sviuh gradjanah domovine tiòuéi se za njih sa¬
mih nesmiju tajnì ostati, veé da se i u lom smislu
na koliko se po naravi stvari uòinili smije ì moie jav¬
no preduzetì ì pretresali iraaju, da se najviie samo bez
javnosti pripraviti raogu i samo u sluòaju nuide i ìz
vainih uzrokah za oboe dobro lajni bili mogu, da se
dakle nikada obéi posao, kao izkljuèiva tajna pojedinih,
za leJjiiiia onih sugradjanah, kojih se liòe, preduzeli i
bez njihovog znanja ì dioniòtva pretresali nesmije.

Takovu javnost zahlìeva ne samo isla narav prave
pravdene i polilicke domoredne obéenitosti, i narav
svake podpuno slobodne dàriave ì pravoga dàriavno-
gradjanskoga prava : lakovu javnost nalazimo takodjer
u dogodovitini sviuh istinito slobodnih narodah, Gàr¬
kah, Rimljanah, Englezah i svih noviih slobodnih na¬
rodah. Kod Gàrkah ■ Riraljanah davali su zakone
vladali ì sudih podpunoma javno, gotovo najviie pod
vedrim nebom, na olvorenih pìjacah i tàrgovìh, Kod
Englezah, izuzaiuii nieke pripravne poslove, prcduzim
Ije se sve javno. Samo diplomatiòka dogovaranja, koja
su u ostalom stari takodjer u narodnoj skupitini javno
preduzìmalì, jesu u Englezkoj stranom i ne za u-
viek tajna, nu moraju se lakodjer èim prie ì svakako